Значење једнопартијског система (шта је то, концепт и дефиниција)

Шта је једнопартијска:

Једнострана страна односи се на политички систем у којем може бити изабрана једна странка , било зато што само једна странка може присуствовати изборима или зато што једна странка међу неколико концентрише могућности и предности.

Једнострана страна може се основати де фацто или примењивањем закона који је легитимишу. Стога, једнопартијски системи лако доводе до отворене диктатуре.

За разлику од класичне диктатуре, једнопартијски режими расписују изборе како би показали своју легитимност. Стога у тим сценаријима слободни избори не доказују постојање демократије.

У једнопартијским моделима није увек потребно забранити опозиционе политичке странке у овом систему. Можда је довољна контрола над институцијама, приликама и предностима политичког поретка како би се гарантовао континуитет јединствене странке.

Једнопартијски системи су толерантни са одређеним нивоом опозиције, јер је њихово присуство неопходно за стварање илузије плуралности, легитимитета и демократије.

Карактеристике једнопартијских

Међу главним карактеристикама једностране странке, можемо поменути следеће:

• Негира или омета право на политичку промену која је карактеристична за демократију, она концентрише власт, контролише изборне процесе, арбитрарно тумачи демократске законе и принципе.

Врсте једнострани

Према доминантној идеологији, различити типови једнопартијских режима настали су током историје:

Фашистичка једнострана

У фашизму једнострана подразумијева прогресивно уклањање свих врста опозиције док се избори не искоријене. Примери: Национал социјалистичка немачка радничка странка (нацистичка) или Италијанска фашистичка странка.

Националистичка једнострана

Типично за нације које су недавно освојиле своју независност. Одговара периодима транзиције и консолидације власти. Под историјским условима, једна странка може се временом очарати и довести до диктатуре. Пример: Еритреја и Ирак.

Марксистичко-лењинистичка једнострана

У овом моделу избори се обично одржавају како би се одржао демократски углед владе. Међутим, не постоје реалне опције за одабир другачије забаве. Само владајућа странка може победити. Примери: Куба, Северна Кореја или Кина.

Једнострана страна по доминацији

У овом моделу, једна странка концентрише могућности за победу на изборима, чак и у контексту неауторитарног демократског поретка. Пример: влада Институционалне револуционарне странке (ПРИ) у Мексику, која је владала континуирано деценијама.

Погледајте такође:

• Политичка странка.Бипартисанизам.