Значење херетика (шта је то, концепт и дефиниција)

Шта је Јеретиц:

Јеретичко је начин на који се означава особа која испољава кривоверство, тј. Ко преиспитује, контроверзни или новији концепт, одређена веровања успостављена у одређеној религији.

На пример, лаик, који претпоставља своје веровање у Бога, али који то не ограничава професијом било које верске доктрине или праксом верских дужности, може се сматрати херетиком.

Слично томе, атеист се може класификовати као херетик, јер доводи у питање постојање Бога и, према томе, истину учења које је учила религија.

Као херетик или богохулитељ може се квалификовати и особа која је вређала Бога или религију.

Концепт јереси је штавише релативан. Док је за католика херетик свака особа која не слиједи догме хришћанске религије, исто тако исламизам може католика сматрати херетиком.

Стога ће концепт јереси варирати у складу са учењима и карактеристикама сваке религије, али пре свега у зависности од степена толеранције или нетолеранције који свака религија намеће својим следбеницима према другим постојећим веровањима.

У ствари, етимологија речи херетик је веома елоквентна у погледу њеног значења. Реч долази од латинског хаеретицус , што заузврат долази од грчког αιρετικος (хаиретикос), што значи „слободно бирати“.

Дакле, у општем смислу, херетик је особа која претпоставља могућност слободног избора да следи другачију догму од оне коју намеће доктрина, религија или секта.

Види такође

• Јерес, богохуљење.

Јеретиц у хришћанству

У Новом завету Библије наводи се да се херетиком сматра човек који одлучи да следи сопствена мишљења, стварајући са њима нове верске доктрине или пратећи нове секте, попут садукеја и фаризеја.

Са своје стране, бик Гратиа Дивина (1656.), папа Александар ВИИ, јерес је дефинисао као "веровање, подучавање или одбрану мишљења, догми, предлога или идеја супротно учењу Свете Библије, Светих еванђеља., Традиција и магистријум “.

Католичка црква је током средњег века инсистирала на томе да прошири сва она мишљења која су у супротности са хришћанском науком садржана у Библији, од којих је претпостављена као једини могући тумач и ауторитет. За то је створен Суд Свете канцеларије инквизиције.

Јеретици и инквизиција

Током средњег века, Црква је водила агресивну политику прогона против свих оних који су доводили у питање тумачење хришћанске доктрине коју је догматски наметнула.

Папа Гргур ИКС је у 13. веку, када је почео да осећа да моћ Цркве прети онима који је критикују, основао Суд Свете канцеларије инквизиције.

Сврха овог верског суда била је борба против херезе која је настала против легитимитета и црквене и грађанске власти, јер је у то време моћ Цркве била уско повезана са моћи државе, заступљене у монархији.

Особе осумњичене за кривоверство испитиване су и мучене како би признале кривицу која им је донета. Казне су биле строге, а многи наводни херетичари проводили су живот у заточеништву или су били мучени, објешени или живо спаљени.

Неке запажене личности у историји човечанства, које су својим подвизима, мишљењима или истраживањима допринеле напредовању знања и које је инквизиција убила, били су: Гиордано Бруно (филозоф, астроном), Јоан оф Арц (ратна хероина) Гиулио Цесаре Ванини (интелектуалац), Јан Хус (филозоф) или Мигуел Сервет (научник).

Погледајте више о инквизицији.